Najpoznatije vinske regije sveta
Brojne sorte uzgajaju se na svim kontinentima, osim naravno, na ledom okovanom Južnom polu. Ipak, neke regije prednjače u svojim geografskim odlikama, masovnosti proizvodnje i kvalitetu. Predstavljamo vam najpoznatije vinske regije sveta, čija vina morate probati i istražiti.
Italija: Toskana
Krivi toranj u Pizi, trg Duomo, katedrala Santa Maria del Fiore, Ponte Vekio – samo su neke od znamenitosti koje povezujemo sa Toskanom i Firencom, kolevkom renesansne umetnosti. Ipak, ova regija centralne Italije jednako je čuvena po svojim prirodnim bogatstvima i poljima vrhunskih sorti grožđa.
Pejzaž Toskane očaraće sve posetioce, posebno one koji su ljubitelji kvalitetnog crvenog vina, pošto je ono ovde dominantno. Čuvena sorta grožđa i kralj ove regije je sanđoveze (Sangiovese). Iako se ova sorta pojavljuje u mnogim delovima toskanskog regiona, to ne znači da sva crvena vina imaju isti ukus.
Naprotiv, region pokazuje koliko se sanđoveze može razlikovati od mesta do mesta, varijacijama u klimatskim uslovima, tradiciji, načinu proizvodnje i starenju. Kada je reč o ukusu, sanđoveze karakteriše zreli i kiselkasti ukus crvenog voća, začinskog bilja poput komorača, ruzmarina i majčine dušice, i izražena mineralnost gline ili tamnog kamena.
Chianti je najveća i najpoznatija regija u kojoj dominira sanđoveze. Chianti uvek mora biti napravljen od najmanje 70 procenata sanđovezea, ali stilovi se mogu kretati od srednjeg tela i svežine, do gustog i hrastovom bačvinom zrelog.
Francuska: Burgundija, Bordo i Šampanja
Mnogi poznavaoci opisaće francuska vina kao izuzetna i kvalitetna. Brojne sorte, danas uzgajane širom sveta, potekle su iz neke od brojnih vinskih regija ove evropske države.
Njena najprostranija vinska regija je Burgundija, a interesantno je da se vina u ovoj regiji većinom proizvode od svega dve sorte. Stoga su Chardonnay i Pinot Noir svojevrsan sinonim za burgundijska vina. Chardonnay se zahvaljujući svojim izvrsnim osobinama gaji u gotovo svim vinogradarskim regijama sveta. Njegova aroma je kompleksna i raznovrsna, ali ga je istovremeno i veoma lako prepoznati. Kada je svež, u mirisu se osećaju jabuka, kruška, breskva i kajsija, citrusi, cvetni i mineralni tonovi. Kod onih koji su duže sazrevali, osete se tonovi hrastovog drveta, vanile, orašastih plodova. Pinot Noir ima kompleksan niz ukusa, od zrele višnje i maline do listova čaja, čak i karanfilića. Miris Pinot Noir-a najbolje se može opisati kao simfonija crvenog voća. Kada stari u hrastovoj bačvi ima blage note vanile i dima. Što je stariji, to se više primećuju naznake mirisa pečurki i kože.
Na jugozapadu je smešten Bordo, regija uz reku Žirondu. Cabernet Sauvignon, Merlot, Petit Verdot i Sauvignon Blanc neke su od brojnih sorti koje uzgaja oko 10.000 proizvođača. Zanimljivo je to što sva vina ove regije u svom imenu imaju reč Chateau, a grad Bordo smatra se svetskom prestonicom vina.
Cabernet Sauvignon iz Bordoa ima ukus biljnih/cvetnih nota, ljubičica i duvana. Neretko ćete osetiti naznake crnih trešanja i zemljanih nota. Merlot je najpoznatiji po ukusima crvenog voća (pre svega višnje, šljive i maline), lakom pijenju i izuzetno mekom završetku (aftertaste). Petit Verdot karakterišu arome egzotičnog voća i začinskog bilja, ima puno telo, izražene tanine, prijatne je kiselosti i ima potencijal za odležavanje. Ono što Sauvignon Blanc čini drugačijim, posebnim i mnogima omiljenim je eksplozija ukusa citrusa i koštunjavog voća, i blagi trag limunove trave i zelene jabuke.
Svi smo čuli za šampanjac, a onaj najpoznatiji nastaje nadomak Pariza u vinskoj regiji Šampanja. Smatra se da ovaj deo Francuske svoj naziv i svoje vinograde duguje Rimljanima koji su na „severnoj teritoriji“ zasadili prvo grožđe.
Sjedinjene Američke Države: Dolina Napa
Kvalitet zemljišta, pogodna klima, organizacija tržišta i duga tradicija su ovaj, nekada manje razvijen region, transformisali u jednu od najluksuznijih vinskih destinacija i mesto proizvodnje nekih od najcenjenijih vina u svetu. Kada su u pitanju sorte, u ovoj oblasti najrasprostranjeniji je Chardonnay, a slede Cabernet Sauvignon i Pino Noar.
Nemačka: Mozel
Regija opčinjavajućih pejzaža, prepoznatljiva po strmim „terasama“ prekrivenim vinogradima, lako će očarati svakog ko ovde navrati. Osim bajkovitog krajolika i odličnog rizlinga, ona zaokuplja pažnju i svojom arhitekturom, a čak nekoliko gradića ove regije pod zaštitom je Organizacije UN za obrazovanje, nauku i kulturu.
Rizling iz Mozela ima izrazito visoku kiselost, obično balansiranu sa određenim nivoom slatkoće. Moselska vina imaju nizak do srednje nizak procenat alkohola (7,5% do 11,5%). Mlađa vina imaju aromu limete i dinje, a sa starenjem se pojavljuju snažne arome meda, kajsije, limuna pa čak i petroleja (klasičan indikator nemačkog rizlinga).
