Carménère vino: izgubljena sorta iz Bordoa koja je dom pronašla u Čileu
Zamislite bocu koja je sto trideset godina živela pod tuđim imenom, a onda jednog novembarskog dana, u vinogradu u podnožju Andra, konačno čula nekoga da izgovori njeno pravo ime. To nije scena iz romana, već prava biografija sorte carmenere vino koje danas otvara priču o jednom od najlepših vinskih preokreta na svetu. U čaši je gusta, rubin crvena boja, na nosu se prepliću zrela šljiva i malina sa tragom zelene paprike, a iza svega stoji priča o sorti koja je nestala u Evropi da bi vaskrsla na drugom kraju sveta.
U ovom vodiču prolazimo kroz poreklo sorte koje malo ko poznaje, hronologiju njenog nestanka i ponovnog otkrića, senzorni profil, regione u Čileu gde se najbolje izražava, kao i praktične savete za serviranje, uparivanje sa hranom i prepoznavanje kvalitetne boce na polici.
Šta je Carmenere vino?
Carménère je jedna od šest izvornih crvenih sorti Bordoa, uz Cabernet Sauvignon, Cabernet Franc, Merlot, Malbec i Petit Verdot. Ime potiče od francuske reči „carmin“, koja opisuje intenzivnu crvenu boju jesenjeg lišća ove loze, a sorta se u nekim regionima i danas prodaje pod sinonimom Grande Vidure. Genetski, Carménère je dete Cabernet Franca i skoro izumrle sorte Gros Cabernet, što je čini polusestrom i Merlota i Cabernet Sauvignona – porodična veza koja objašnjava zašto su ova tri vina toliko dugo mešana.
Danas je Čile apsolutni dom ove sorte, dok se manji zasadi mogu pronaći u Italiji (Veneto i Friuli), Argentini i simbolično u samom Bordou, gde je sve počelo.
Kako je sorta „nestala“ i ponovo pronađena
Ovo je deo priče zbog kog se carmenere vino pamti kao pravi vinski triler.
- Sredina 19. veka: reznice Carménèra stižu iz Bordoa u Čile, u vreme kada su čileanski vinogradari uvozili evropske sorte za svoje nove vinograde.
- 1867. i kasnije: filoksera, sitna vaš koja napada korenje loze, gotovo potpuno uništava evropske vinograde. Carménère se u Bordou nikada ozbiljno ne obnavlja, jer kasno sazreva i sklon je bolesti coulure – danas u regionu ima svega oko 28 hektara ove sorte, prema podacima o istoriji sorte.
- Skoro čitav vek: u Čileu, zahvaljujući prirodnim granicama (okean, planine, pustinja) i suvoj klimi, filoksera nikada nije stigla. Carménère opstaje, ali pod pogrešnim imenom – vinogradari ga godinama beru i vinifikuju kao Merlot, ne znajući da je reč o potpuno drugoj sorti.
- 24. novembar 1994: francuski ampelograf Jean-Michel Boursiquot, u vinogradu vinarije Viña Carmen u dolini Maipo, prepoznaje sortu po obliku cveta i lista. Taj datum se danas obeležava kao Dan Carmenerea, rođendan jedne od najlepših vinskih detektivskih priča.
- 1996: Viña Carmen lansira prvo varijetalno vino od ove sorte, prvo posle više od 130 godina, pod sinonimom Grande Vidure.
- 1998: Čile zvanično priznaje Carménère kao posebnu sortu, odvojenu od Merlota.
Zanimljivo je da nije reč o zanemarljivoj količini pogrešno etiketiranog vina – znatan deo čileanskog „Merlota“ prodavanog tokom 20. veka je, prema različitim procenama, zapravo bio Carménère, i to i do polovine.
Image credit: Wikimedia Commons.
Kakvog je ukusa Carmenere?
Ako ste navikli na Merlot ili Cabernet Sauvignon, Carménère će vam odmah zvučati poznato, ali i uzbudljivo drugačije. Na nosu dominiraju arome zrele šljive, maline i crne trešnje, a odmah iza njih dolazi prepoznatljiv trag zelene paprike ili crnog bibera – to su takozvani pirazini, jedinjenja karakteristična za ovu sortu. Kod vina odležalih u hrastu, tim aromama se pridružuju nota vanile i blagog dima.
Telo je srednje do puno, tanini su umereni i baršunasti, a kiselina srednje do visoka, što vinu daje svežinu uprkos punoći. Alkohol se najčešće kreće između 13,5 i 15%, prema detaljnom profilu sorte.
Taj „zeleni ton“ paprike je nešto oko čega se ljubitelji vina razilaze – nekima je upravo to potpis sorte i razlog da je vole, drugima deluje kao nedostatak zrelosti. Razlika je gotovo isključivo u berbi: Carménère sazreva četiri do pet nedelja kasnije od Merlota, obično u aprilu i maju u Čileu, i tek uz dug, topao jesenji period zeleni tonovi potpuno ustupaju mesto zrelom crnom i crvenom voću.
Gde u Čileu raste najbolji Carmenere?
Ako biste kренuli na vinski put kroz Čile u potrazi za najboljim izrazom ove sorte, ove četiri destinacije bi bile na mapi.
Colchagua, sa podregionom Apalta kao svojevrsnim premium centrom, danas daje najveći deo Carménèra koji se izvozi u svet – toplo, sunčano područje koje sortu dovodi do pune zrelosti crnog voća.
Cachapoal, posebno oko mesta Peumo, poznat je po punijim, sporije sazrevajućim primerima koji imaju potencijal odležavanja i do petnaest godina – ovo su vina za strpljive kolekcionare.
Maipo, kolevka čileanskog vinarstva i mesto gde je sorta i otkrivena 1994. godine, daje lakši, elegantniji stil sa floralnim i mineralnim nijansama.
Maule, jedan od starijih vinogradarskih regiona, dodaje priči rustičniji, tradicionalniji karakter.
Image credit: Wikimedia Commons (Sergio Olivier, Flickr, CC BY-SA 2.0).
Svaka od ovih dolina prema regionalnom vodiču kroz stilove Carménèra donosi svoj potpis, pa etiketa sa oznakom regiona može biti prvi trag o tome kakvo vino se krije u boci.
Kako poslužiti i s čime upariti Carmenere?
Carménère se najlepše otvara na temperaturi od 15 do 20°C, a preporučuje se kratko dekantiranje od oko 30 minuta pre serviranja, kako bi vino „odahnulo“ i aromatika se potpuno razvila. Za svakodnevne primerke univerzalna čaša za crveno vino je sasvim dovoljna.
Kada je reč o odležavanju, svakodnevne boce najbolje je otvoriti u prve dve do tri godine, dok vrhunski primerci iz Cachapoala ili Apalte mogu graditi kompleksnost i deset ili više godina.
Za srpsku trpezu, ova sorta je gotovo idealan pratilac uz jela s roštilja – pljeskavica, vešalica i drugi komadi mesa sa žara odlično se slažu sa mekim taninima i voćnošću vina. Isto važi za pečenu svinjetinu, ćurku i patku, kao i za jela sa dosta paprike i paradajza, gde se začinjeni karakter vina i hrane lepo prepliću. Kozji sir je takođe prirodan partner, zahvaljujući kontrastu kremaste teksture i voćne kiselosti vina. Ova uparivanja potvrđuje i detaljan vodič kroz sortu, koji Carménère opisuje kao jednu od najfleksibilnijih sorti za jela sa žara i začinima.
Kako prepoznati dobru bocu?
Na etiketi čileanskog Carménèra prvo potražite region – Colchagua, Cachapoal (posebno Peumo) ili Maipo su indikatori stila o kojima smo govorili. Termini kao „Reserva“ ili „Gran Reserva“ u Čileu nemaju zvanično regulisanu definiciju kao u nekim evropskim zemljama, pa ih treba čitati kao orijentaciju, ne garanciju kvaliteta.
Vredi znati i da čileansko varijetalno vino zakonski može sadržati do 15% drugih sorti u blendu, a ne mora to da bude naznačeno velikim slovima. Ovo pravilo, opisano u pregledu zanimljivosti o sorti, takođe utiče na profil arome: vino koje je 100% Carménère obično ima izraženije crveno voće, dok blend sa Syrahom ili Petit Verdotom pomera profil ka crnom voću i tamnijoj strukturi.
Carmenere vs Merlot – zašto ih je svet mešao
Nije čudo što je čitava jedna generacija čileanskih vinara pobrkala ove dve sorte. Obe imaju mek, prijatan tanin i sličnu boju u čaši, a rastu na istom tlu u istim vinogradima. Razlika postaje jasna tek u čaši i na berbi: Carménère sazreva mnogo kasnije, nosi izraženiju notu zelene paprike i crnog bibera, i generalno daje vino s malo više strukture i začinjenosti od tipičnog Merlota. Kad ih jednom probate jedno pored drugog, razumećete zašto je trebalo veka da neko primeti razliku.
Zaključak
Carménère je danas peta po značaju sorta u Čileu i vinski simbol te zemlje, sa preko 10.000 hektara zasada – podatak koji svake godine na 24. novembar, Dan Carmenerea, dobija posebnu proslavu širom vinskog sveta. To je vino koje nosi priču o gubitku i ponovnom pronalasku, o identitetu koji je čekao vek da bude prepoznat, i o tome kako geografija i strpljenje mogu pretvoriti tuđinca u nacionalno blago.
Kada sledeći put poželite bocu koja nosi ovakvu priču, a ne samo etiketu, svratite do nas u Vinoteku i Bar Svetski putnik – kao vaš domaćin za istraživanje vinskih sorti i regiona, rado ćemo vam pomoći da pronađete stil koji odgovara vašem ukusu, bilo da tražite nešto slično po profilu ili želite da produbite priču o nekoj drugoj sorti sa jasnim poreklom. Uživanje u vinu je, kao i uvek, rezervisano za punoletne goste.