Poggio Civetta Chianti Classico DOCG Riserva 2017 – Ponuda 5+1
| Boja | Crveno |
|---|---|
| Proizvođač | Tenute Rossetti |
| Sorta | Merlot, Cabernet Sauvignon, Sangiovese |
| Zemlja porekla | Italija |
| Berba | 2017 |
| Procenat alkohola | 13.5% |
| Ambalaža | 0.75 |
11.700,00 RSD
Nema na zalihama
Ovaj proizvod je trenutno rasprodat.
Bez brige! Unesite svoju email adresu i obavestićemo vas čim proizvod ponovo bude dostupan.
Poggio Civetta Chainti Classico
Sama vinarija opisuje sebe u par reči: „Umetnost vina, duša Toskane, kompanija Tenute Rossetti”. Možemo samo da se složimo, jer je ovaj kijanti savršen primerak vina koji upravo Toskana može da iznedri. Na nosu se ističu trešnje, šljive, ribizle i nežno se prepliću sa zemljanim notama, laticama ruže i sirove kože. Na nepcu, vino je punog tela, odlične strukture sa čvrstim, integrisanim taninima i obiljem začina u dugoj i završnici.
O vinariji
Moderna, mlada i dinamična vinarija, smeštena u blizini Firence, u srcu Toskane, Tenute Rossetti je jedna od vodećih vinarija ove čuvene regije. Strast u svakom koraku procesa proizvodnje vina, najsavremenija oprema, iskusno i kvalifikovano osoblje, upečatljiv dizajn etiketa, napravili su od ove vinarije vinski brend Toskane. Istorija Rosetija seže u rane godine dvadesetog veka, sa osnivačem Sabatinom. Ali sa njegovom decom, Antoniom i Đovakinom, vinogradarstvo i vinarstvo postaje posao. Između sredine 70-ih i sredine 80-ih treća generacija, koju predstavljaju Tino i Linda, pridružuju se kompaniji. Negujući iskustvo koje su stekli njihovi roditelji, ulažu u modernizaciju vinarije i istraživanje najboljih tehnika proizvodnje vina.
O sorti grožđa
Sangiovese je najrasprostranjenija sorta grožđa u Italiji. To je ključno grožđe u većini najboljih crvenih vina Toskane. Jedna desetina zasađene vinove loze u Italiji je Sangiovese, a u Italiji postoji preko 350 verifikovanih i preko 500 neverifikovanih sorti vinove loze! Sangiovese dobrog kvaliteta je generalno cenjen zbog svojih kiselina i čvrstih tanina. Karakteristični su ukusi tamnih trešanja i crnog koštunjavog voća, koji neretko prate sekundarne note lista paradajza i suvog bilja. Upotrebom hrasta dobijaju se bogatiji ukusi iz grožđa, sa tendencijom ka šljivi i divljoj malini.
Merlot je sorta grožđa sa jakim istorijskim vezama sa Bordoom i jugozapadnim regionima Francuske. Merlot je druga najčešće sađena crvena sorta vina na svetu, posle kaberne sovinjona. Zasadi su brojni u regionima širom Italije. Čvrsto se nalazi u prvih deset najzasađenijih sorti u zemlji, i približava se polovini površine vinograda u poređenju sa sortom broj jedan sa najviše sadnje – Sangiovese. Šljiva, crna trešnja, borovnica su među najčešće korišćenim opisima ukusa i mirisa, mada se merlt često koristi za proizvodnju vina određene teksture, a ne određenog ukusa.
Cabernet Sauvignon se nalazi širom sveta – dobrim delom zbog svoje cenjene kombinacije aroma crnog voća, strukturnih tanina i vibrantnih kiselina. Sa najviše zasada na svetu, Cabernet Sauvignon čvrsto drži svoj presto već vekovima. Dva razloga su ključna za dominaciju. Njegove loze su veoma prilagodljive različitim tipovima tla i klima. Caberne Sauvignon ima veliki broj zajedničkih partnera za kupažiranje („miksovanje” različitih sorti u boci). Osim očiglednih Merlot-a i Cabernet Franc-a, najzastupljeniji od njih su Malbec, Petit Verdot i Carmenere, dok se u Italiji najčešće kupažira sa Sangiovese-om.
Gastrofilozof
Verujemo da je mnogima poznato čuveno uparivanje kijantija iz filma „Kad jaganjci utihnu”, ali mi ćemo vam preporučiti ipak nešto mnogo…pa, normalnije. Preporučujemo sveže testenine sa sosom od crvenog mesa, crveno i belo meso na žaru, jagnjeće pečenje, patlidžani na žaru punjeni mlevenim mesom, odležale šunke i sirevi uz sušeno voće.
Povezani proizvodi
