Bordo vina: vodič kroz sorte, stilove i klasifikacije za radoznale ljubitelje vina
Neka vina imaju poseban status na polici. Čim vidite reč Bordeaux na etiketi, pomislite na duge večere, teške drvene stolove i bocu koja je čekala pravi trenutak. Istovremeno, mnogima je to i najveća prepreka: nazivi zamkova, apelacije i klasifikacije deluju kao jezik koji samo stručnjaci govore.
Zato ovaj vodič ide drugačijim putem. Kao da sedimo za šankom u vinoteci, razmotrićemo šta bordo vina zapravo jesu, od kojih sorti se prave, kakav ukus možete da očekujete i kako da izaberete prvu bocu bez nervoze i bez potrebe da budete ekspert.
Šta ćete poneti iz ovog vodiča
- zašto je bordoska boca gotovo uvek mešavina, a ne jedna sorta
- koje sorte stoje iza crvenih i belih vina i u kojim odnosima
- kako izgledaju tipični stilovi u čaši i uz koju hranu im je najlepše
- šta znače klasifikacije i zašto nisu jedini put do dobre boce
- kako da se iz teorije vratite u vinoteku i izaberete bocu po svom ukusu
Bordo ili Bordeaux: o čemu pričamo
U razgovoru ćete čuti „bordo“, a na etiketi ćete pročitati Bordeaux. Reč je o istoj francuskoj vinskoj regiji, jednoj od onih koje su oblikovale način na koji danas razmišljamo o crvenim vinima za odležavanje, ali i o elegantnim suvim belim vinima i slatkim desertnim bocama.
Svetski putnik u priči o svojoj distribuciji među klasicima koje donosi iz sveta izričito pominje one iz Toskane i Bordoa, uz vina iz Španije, Portugalije, Francuske i Moldavije. To je dobra slika za razumevanje bordoa: ne kao nedodirljivog spomenika, već kao jedne od važnih stanica na vinskom putovanju.
Sorte koje čine bordoska vina
Prva stvar koju vredi zapamtiti jeste da su vina iz ove regije najčešće mešavine više sorti. Prema vodiču kroz sorte Bordoa, regija počiva na šest glavnih sorti, tri crvene i tri bele. Strana navodi udele u zasadima, ali ne navodi referentnu godinu, pa te brojke čitajte kao okvirnu sliku, a ne kao aktuelnu statistiku.
Crvene sorte:
- Merlot, oko 66% zasada
- Cabernet Sauvignon, oko 22,5%
- Cabernet Franc, oko 9,5%
- pomoćne sorte Petit Verdot, Malbec i Carménère, zajedno oko 2%
Bele sorte:
- Sauvignon blanc, oko 45%
- Sémillon, oko 42%
- Muscadelle, oko 5%
- pomoćne sorte Colombard, Merlot blanc, Sauvignon gris i Ugni blanc, zajedno oko 8%
Zašto je Cabernet Sauvignon toliko vezan za Bordo
Cabernet Sauvignon je kasno sazrevajuća sorta koja se obično bere nakon Merlota. Najbolje se oseća na toplim, šljunkovitim zemljištima Leve obale, pre svega u Medoku i Grave, a u manjoj meri se pojavljuje u Saint-Émilionu, Pomerolu i Fronsacu. Ista stranica ga opisuje kao prirodno potomstvo Cabernet Franca i Sauvignon blanca i kao temelj vina koja dugo odležavaju.
Na slici: vinogradi i imanja u Saint-Émilionu. Image credit: Conseil Interprofessionnel du Vin de Bordeaux (CIVB).
Na sajtu vinotekaibar.rs Cabernet Franc iz Mačkovog podruma predstavljen je upravo kroz tu priču: kao „treća sorta Bordoa“ i svojevrsni otac Cabernet Sauvignona. To je lep način da čitalac zavoli sortu pre nego što otvori bocu, a ako vas zanima kako se Cabernet Franc ponaša u čaši, to je zgodan i pristupačan ulaz u porodicu.
Kako bordoski stilovi izgledaju u čaši
Kada pričamo o crvenim bordoskim vinima, prema pregledu Tima Sajksa iz The Wine Society, uobičajen opis je srednje do puno telo, srednji do visok nivo tanina, tamno voće i prisustvo hrasta. Zamislite zrelu kupinu i crnu ribizlu, tanine koji vam malo stežu usta i završnicu koja ostaje još dugo posle gutljaja.
Na slici: imanje u Saint-Julien u Médocu, srce Leve obale gde caberneti daju strukturu vinima. Image credit: Conseil Interprofessionnel du Vin de Bordeaux (CIVB).
Bela vina se kreću u dva smera: aromatična suva vina i bogata, slatka desertna vina, uz ograničenu upotrebu hrasta. Iz tog sveta u Svetskom putniku možete da otkrijete André Lurton Château La Louvière Blanc iz apelacije Pessac-Léognan, vino koje se predstavlja kao jedno od najcenjenijih belih vina te oblasti.
Beleška o degustaciji: Château La Louvière Blanc
- Miris: breskva predvodi belo i žuto voće, uz citrus, cvetne note i diskretan nagoveštaj brioša od fermentacije i odležavanja u francuskom hrastu
- Usta: bogato i puno, ali uravnoteženo zahvaljujući svežim kiselinama koje drže ravnotežu
- Završnica: duga i skladna
To je dobar podsetnik da bordo nije samo crveno vino. Ako volite punije, kremastije bele stilove, ova etiketa je prijatan zaokret.
Klasifikacije bez zabune
Ako ste ikada zbunjeno gledali etiketu sa oznakom cru, niste jedini. Prema CIVB-u, Bordo je pojam klasifikacije uveo 1855. godine pod Napoleonom III, za Svetsku izložbu u Parizu, a rang listu su sastavili bordoski trgovci vinom. Danas postoji pet klasifikacija:
- klasifikacija iz 1855.
- klasifikacija Grava
- klasifikacija Saint-Émilion, koja se revidira svake decenije
- Crus Bourgeois du Médoc
- Cru Artisans
Na slici: Château Margaux, jedno od najpoznatijih imanja klasifikacije iz 1855. godine. Image credit: Conseil Interprofessionnel du Vin de Bordeaux (CIVB).
Važna poruka za kupca je ta da odsustvo klasifikacije ne znači slabije vino. Isti izvor naglašava da apelacija ili imanje bez klasifikacije i dalje može da pravi zaista velika vina. Zato klasifikaciju koristite kao jedan od orijentira, a ne kao jedino merilo.
Uparivanje hrane i bordo vina
Kod crvenih vina tanin voli proteine i masnoću. Klasični izbori su biftek, jagnjetina, patka, suvomesnati proizvodi i tvrdi sirevi. Tanin tada postaje saveznik: omekšava uz sočno meso, a vino dobija zaobljenost.
Za bela suva vina razmislite o lakšim, aromatičnim zalogajima, dok slatke desertne boce uparite sa desertom ili samostalno, kao završni akord večeri. Ne morate da se držite strogih pravila: pokušajte, zapamtite šta vam je prijalo i sledeći put nadogradite.
Kako da izaberete prvu bocu
Evo jednostavnog puta za nekoga ko tek ulazi u svet bordoa:
- Krenite od stila koji već volite. Ako vam prija mekše, voćnije crveno, razmislite o merlotu. U kategoriji crvenih vina možete da pogledate i André Lurton BlaBla Merlot. Ako volite strukturu i tanine, okrenite se cabernetima.
- Odredite priliku. Večera za dvoje, poklon ili porodični ručak traže različite boce.
- Pitajte. Najbolji savet je razgovor sa domaćinom vinoteke, koji vam može predložiti etiketu prema hrani i raspoloženju.
- Proverite aktuelnu ponudu. Trenutne cene i dostupnost uvek pokazuje prodavnica na sajtu, a ne ovaj tekst.
Ako više volite da učite uživo, Svetski putnik organizuje degustacije vina i ima klub Wine Travel, a prethodni primer je bilo veče španskih vina sa ograničenim brojem mesta. Raspored događaja pratite direktno na sajtu vinotekaibar.rs.
Zaključak
Bordo ne mora da bude uzvišen i daleko. Kada znate da je to pre svega umetnost mešanja sorti, da klasifikacije pomažu ali ne presuđuju i da hrana bira vino bar koliko i obrnuto, boca iz ove regije postaje poziv na razgovor, a ne ispit.
Sledeći korak je jednostavan: izaberite stil koji vam se čini najprivlačnijim i dođite na ćaskanje u Svetski putnik. Vinoteka i Bar Svetski Putnik služi i prodaje alkohol isključivo osobama starijim od 18 godina, a uživanje u vinu uvek ide uz meru.