Probus vino: srpska sorta sa imenom rimskog cara i bojom dubljom od Cabernet Sauvignona
Zamislite vino ciji je pigment toliko gust da boja gotovo isteze iz case, sa pricom koja pocinje pre 1700 godina, na obroncima Fruske gore. To je probus vino, jedna od retkih zaista autohtonih srpskih crvenih sorti, nazvana po rimskom caru koji je, po predanju, dao dozvolu za prve vinograde na ovom tlu. Za razliku od mnogih vina koja nose ime regije ili proizvodjaca, Probus nosi ime coveka koji je, doslovno, omogucio da vinova loza uopste zazivi na ovim prostorima.
Ako ste ljubitelj vina koji voli da zna sta pije i zasto je neka boca posebna, probus vino je odlicna prilika da otkrijete domacu sortu koja po intenzitetu boje i strukturi mirno stoji rame uz rame sa svetski poznatim kaberne sovinjonom, ali sa potpuno svojim, balkanskim karakterom. U Vinoteci i Baru Svetski putnik pronalazite dve razlicite interpretacije ove sorte, obe sa Fruske gore i iz Srema, i obe vredne price koju cemo vam ispricati u nastavku.
Sta cete saznati u ovom tekstu
Pre nego sto zaronimo u detalje, evo kratkog vodica kroz ono sto vas ceka: objasnicemo zasto je Probus prava sorta grozdja a ne kupaz, ispricacemo istoriju cara po kome je dobila ime, otkriti nauku iza njene neverovatne boje, opisati kako probus vino miriše i kakav utisak ostavlja na nepcu, predstaviti dve etikete koje mozete probati kod nas i predloziti jela uz koja ova vina najbolje zvuce. Na kraju cemo sumirati zasto vredi da ovu sortu stavite na svoju listu za istrazivanje.
Sorta, ne kupaz – sta je zapravo Probus
Prva stvar koju treba razjasniti, jer cesto izaziva zabunu i na deklaracijama i u razgovoru sa gostima: Probus nije kupaz, odnosno mesavina vise sorti u jednom vinu, vec registrovana sorta vinove loze, nastala ukrstanjem kadarke, koja se u nekim krajevima naziva i skadarka, i kaberne sovinjona. Ovo ukrstanje je izveo tim strucnjaka na Institutu za vinogradarstvo i vinarstvo u Sremskim Karlovcima, a autori sorte su D. Milisavljevic, S. Lazic i V. Kovac. Sorta je zvanicno priznata 1983. godine, sto je i danas referentni datum u strucnoj literaturi.
Ova cinjenica je potvrdjena i u recenziranom naucnom radu Ivanisevica i saradnika iz 2019. godine, objavljenom u casopisu Genetika, gde se navodi da je sorta Probus nastala ukrstanjem kadarke i kaberne sovinjona i puštena u promet 1983. godine, sto je potvrdjeno i DNK analizom roditeljskih sorti. Vredi napomenuti da postoji i jedan izvor koji pominje 1963. godinu kao godinu nastanka ukrstanja, ali kako se ova cifra ne poklapa sa zvanicnim priznanjem sorte niti sa recenziranim naucnim radom, u ovom tekstu se drzimo 1983. godine kao pouzdanog i potvrdjenog podatka.
Institut u Sremskim Karlovcima nije stao na jednoj sorti. Tokom 78 godina rada, ova institucija je stvorila ukupno 24 priznate sorte vinove loze, medju kojima su, pored Probusa, i Sila i Neoplanta, sorte koje cete takodje sresti u vinogradima nekih proizvodjaca sa kojima saradjujemo. Kada sledeci put na etiketi procitate „probus“, znajte da drzite u ruci vino napravljeno od jedne, jasno definisane i genetski potvrdjene srpske sorte, a ne od mesavine vise razlicitih grozdja.
Kadarka i skadarka, uzgred, nisu dve razlicite sorte vec jedno te isto grozdje pod dva imena. Organizacija za turizam Srbije potvrdjuje da je rec o sorti skadarka, poznatoj i kao kadarka, dok se u tradiciji pominje da je stigla iz okoline Skadra, a Turisticka organizacija Novog Sada je opisuje kao sortu koju Madjari nazivaju kadarka. Zato ne treba da vas zbuni sto na jednoj etiketi pise da je Probus nastao od kadarke, a na drugoj od skadarke – u pitanju je ista roditeljska sorta, samo razliciti naziv u zavisnosti od tradicije proizvodjaca.
Rimski car koji je dao ime sorti
Ime Probus nije izabrano slucajno niti iz marketinskih razloga. Marko Aurelije Prob bio je rimski car koji je vladao od 276. do 282. godine nase ere, rodjen u Sirmijumu, danasnjoj Sremskoj Mitrovici, dakle bukvalno u srcu regiona iz kog danas dolazi vino koje nosi njegovo ime. Pre njegove vladavine, jos je car Domicijan 92. godine nase ere zabranio sadjenje vinove loze van teritorije Italije, verovatno da bi zastitio italijanske proizvodjace od konkurencije u rimskim provincijama.
Prob je bio taj koji je ukinuo Domicijanovu zabranu sadjenja vinograda izvan Italije, otvorivsi tako vrata za sirenje vinove loze po citavom carstvu, ukljucujuci i prostore danasnje Srbije. Prema predanju koje neguju i turisticke organizacije i vinski istoricari, njemu se pripisuje sadnja prvih cokota na Fruskoj gori i u okolini danasnjeg Smedereva, sto ovu planinu cini jednim od najstarijih vinogradarskih podrucja na ovim prostorima.
Kada dakle otvorite bocu probus vina, ne otvarate samo jedno savremeno srpsko crveno vino, vec simbolicno nastavljate tradiciju staru gotovo dva milenijuma. Vino koje nosi tezinu istorije na jednostavan i neuobrazen nacin, jer se ta prica pretaka kroz ukus, a ne kroz duge predavanja – sto je upravo ono sto ovu sortu cini toliko zanimljivom za nekoga ko zeli da istrazuje srpsko vinogorje kroz price, a ne samo kroz etikete.
Image credit: Wikimedia Commons / Lightstalker200.
Zasto Probus ima takvu boju – nauka iza pigmenta
Ako ste ikada drzali casu probus vina prema svetlu, verovatno ste primetili da je boja neuobicajeno tamna i gusta, cak i u poredjenju sa drugim punotelim crvenim vinima. Ovo nije slucajnost niti stilski izbor vinara, vec direktna posledica genetike same sorte. Probus sadrzi izuzetno visok nivo antocijana, prirodnih pigmenata odgovornih za crvenu i ljubicastu boju u vinu.
Istrazivanje dr Vladimira Koveca, jednog od tri autora sorte, koje je preneo Petar Samardzija, donosi konkretne brojke o kolicini obojenih materija potrebnih za jedan litar vina, izrazenoj u miligramima po kilogramu grozdja: Prokupac sa 613, Game sa 869, Portugiser sa 1.173, Vranac sa 1.757, Merlot sa 2.060, Kaberne sovinjon sa 3.038, i na vrhu liste, Probus sa cak 5.725. To znaci da probus vino ima skoro duplo vise antocijana od kaberne sovinjona i gotovo devet puta vise nego prokupac, sto ga cini apsolutnim rekorderom u ovom poredjenju i objasnjava zasto je boja ove sorte toliko intenzivna i duboka.
Ova cinjenica nije samo zanimljivost za entuzijaste, vec ima i prakticne posledice. Zbog izuzetne koncentracije pigmenta, Probus se decenijama unazad koristio prevashodno kao sorta za bojenje i doradu drugih vina, retko kada samostalno flasiran. Tek u poslednjih dvadesetak godina vinari su poceli da ga tretiraju kao ravnopravnu, samostalnu varijetalnu sortu i da je flasiraju pod sopstvenim imenom. Prema pisanju NIN-a, podrum Zivanovic iz Sremskih Karlovaca zasluzan je za prvu samostalnu flasu i etiketu Probusa, otprilike cetvrt veka nakon sto je sorta zvanicno priznata.
Naucna potvrda ove osobine dolazi i iz recenziranog rada Ivanisevica i saradnika, koji navodi da je Probus po ukupnom sadrzaju antocijana u uslovima severne Srbije pokazao i bolje rezultate od samog kaberne sovinjona. Drugim recima, ova domaca sorta ne samo da parira jednoj od najpoznatijih svetskih sorti, vec je u odredjenim aspektima i nadmasuje, sto je razlog vise da probus vino zasluzuje mesto na vasem stolu, a ne samo u senci poznatijih imena.
Karakter u casi – aroma, telo i tanini
Kada je rec o samom ukusu, probus vino se prepoznaje po nekoliko dosledno prisutnih karakteristika, bez obzira na to koju konkretnu etiketu probate. Boja je duboka, tamna, gotovo neprozirna, sto direktno proizilazi iz visokog sadrzaja antocijana o kome smo vec pricali. Telo je puno i zaokruzeno, sa strukturom koja odaje utisak ozbiljnog crvenog vina, ne lakog niti povrsnog.
Image credit: Wikimedia Commons / Davide Restivo.
Na nivou mirisa, ocekujte bogat buket tamnog voca: borovnicu, kupinu, sljivu, ponekad i belu ribizlu, uz cesto prisutne note aronije. Zacinski ton je takodje karakteristican, sa notama bibera, susene paprike i ponekad komorača, sto vinu daje dodatnu slojevitost. Kod vina koja su odlezala u hrastovim buradima, moguce je prepoznati i suptilne tonove cokolade i duvana, koji se razvijaju sa starenjem i daju sorti dodatnu eleganciju.
Tanini su kod probus vina obicno somotasti, gusti ali ne agresivni, sto je pomalo iznenadjujuce s obzirom na intenzitet boje i punocu tela. Ovo je sorta koja u mladosti deluje snazno i pomalo neobuzdano, ali sa vremenom provedenim u boci dobija na eleganciji i slojevitosti, priblizavajuci se onom zaokruzenom, zrelom karakteru koji ceneoci crvenih vina najvise traze. Zavrsnica je srednje voćna, dovoljno duga da ostavi utisak, ali bez preterane tezine koja bi zamorila nepce.
Vredi napomenuti da se dve etikete koje cete pronaci kod nas ipak razlikuju u nijansama, upravo zbog razlicitog terroira i pristupa vinifikaciji, o cemu vise govorimo u narednom delu teksta.
Dve etikete, jedna sorta – Probus kod nas
U Vinoteci i Baru Svetski putnik trenutno mozete istraziti dve razlicite interpretacije ove sorte, obe iz regiona Fruske gore i Srema, ali sa razlicitim licnostima u casi.
Probus Milanović dolazi iz porodicne vinarije Milanovic u Surduku, u Sremu. Prvi vinograd ove vinarije zasadjen je 2008. godine, a sama zgrada vinarije zavrsena je 2010. godine. Danas vinarija obradjuje oko deset hektara sa priblizno cetrdeset hiljada cokota, a Probus zauzima najveci deo zasada, iza njega slede Sila i Neoplanta, sve sorte stvorene na istom institutu u Sremskim Karlovcima. Probus Milanovic odlikuju arome sljive, kupine i crne ribizle uz notu hrasta, dok je na nepcu medan, uljast, kompleksan i dugotrajan, sto ga cini vinom koje se sporo otkriva i nagradjuje strpljenje.
Deurić Probus potice iz vinarije Deuric, smestene na mikrolokaciji Mala Remeta na Fruskoj gori. Ova vinarija kombinuje prirodne uslove ovog terena sa savremenom tehnologijom i saradnjom sa francuskim konsultantskim timom, sa jasnim ciljem da dobije vina sa izrazenim pecatom terroara. Deuric Probus se prepoznaje po aromama borovnice i aronije, uz zacinske note bibera, susene paprike i komorača, dok su tanini somotasti a telo puno, sa srednje voćnom zavrsnicom.
Ove dve etikete su zapravo dva razlicita putovanja kroz istu sortu – jedno vodjeno porodicnom tradicijom i strpljenjem male vinarije u Surduku, drugo oplemenjeno savremenom francuskom ekspertizom na fruskogorskom terenu. Ako volite da uporedjujete kako isto grozdje moze zvucati razlicito u zavisnosti od tla i ruke vinara, ova dva probus vina su idealan par za degustaciju jedno pored drugog.
Sta jesti uz probus vino
Zahvaljujuci punom telu, izrazenim taninima i bogatom vocnom profilu, probus vino se najbolje snalazi uz jela koja mogu da isprate njegovu snagu, a ne da se izgube pored nje. Divljac je prirodan partner, bilo da je rec o gulasu od divljaci ili peceniju, jer zemljani i intenzivni ukusi divljaci odlicno prate tamno voce i zacinske note ove sorte.
Crveno meso, posebno rebarca od jagnjetine ili marinirana svinjska rebarca sa rostilja, takodje odlicno funkcionisu, kao i dobro odlezao T-bone stek, cija bogata masnoca ublazava tanine i istice vocnu slojevitost vina. Za nesto opustenije prilike, grilovana kobasica je jednostavan ali pouzdan izbor koji nikada ne razocara.
Kada je rec o siru, mladi kravlji kackavalj je izbor koji cesto prati oba nasa Probusa, jer njegova blaga slanoca i kremasta tekstura lepo uravnotezuju punocu vina. Ako zelite da istrazite malo dalje, zreliji i plavi sirevi takodje mogu da stanu uz probus vino, posebno ako je vino provelo vreme u boci i razvilo dodatne note cokolade i duvana. U svakom slucaju, ovo nije vino za lagane zalogaje – ono trazi hranu koja ume da mu odgovori istom snagom.
Zasto probus vino vredi probati
Probus je redak primer sorte koja spaja autenticnu srpsku genetiku, potvrdjenu naucnim istrazivanjima, sa pricom starom skoro dva milenijuma i imenom cara koji je omogucio da vinova loza uopste zazivi na Fruskoj gori. To je vino koje ne morate da poznajete napamet da biste ga voleli, dovoljno je da otvorite bocu i pustite da vas boja, miris i telo povedu kroz ovu pricu.
Bilo da se odlucite za Probus Milanovic iz Surduka ili Deuric Probus sa Male Remete, birate autenticnu srpsku sortu koja tek gradi svoje mesto medju poznatijim imenima. Dodjite u Vinoteku i Bar Svetski putnik, probajte obe etikete i sami odlucite koja verzija ove izuzetne price najvise odgovara vasem stolu.