Italijanska vina: vodič kroz regione, sorte i etikete koje vredi probati
Rimski car Probo je, prema priči koju čuvamo uz jedno od naših vina, za vreme svoje vladavine od 276. do 282. godine prvi zasadio vinovu lozu van Italije, i to na Fruškoj gori. Drugim rečima, vaša čaša vina iz Srema i čaša vina iz Toskane imaju daleke zajedničke korene. Zato italijanska vina nikada nisu samo strana roba na polici, već deo istog mediteranskog putovanja koje nas je dovelo i do našeg stola.
Italija je pritom ogromna i raznolika. Sunčana Sardinija, brdovita Toskana i vrela Puglia daju vina sasvim različitog karaktera, i baš zato mnogi kupci stanu pred policom i ne znaju odakle da krenu. U Svetskom putniku volimo da na to pitanje odgovorimo kao prijatelj, a ne kao udžbenik: kroz regione, sorte, mirise i konkretne boce koje možete probati.
Šta vas čeka u ovom vodiču
- kako da pročitate italijansku etiketu bez stresa i stručnog rečnika
- tri vinska odredišta: Sardinija, Toskana i Puglia sa jugom
- koje etikete iz naše ponude odgovaraju kojoj prilici
- uparivanje s hranom i serviranje, praktično i bez komplikovanja
- kako da vino upoznate pre kupovine
Kako da pročitate italijansku etiketu
Italijanska etiketa na prvi pogled deluje kao šifra, ali nije toliko strašna. Najvažnije je da prepoznate region i sortu, jer ta dva podatka govore najviše o tome šta vas čeka u čaši. Oznake poput DOCG, DOC i IGT opisuju pravila proizvodnje i poreklo, pa ih koristite kao orijentir, a ne kao ocenu.
Evo nekoliko reči koje ćete često sresti:
- Classico označava istorijsko, matično područje neke apelacije, kao kod Chianti Classico vina.
- Riserva znači da je vino duže sazrevalo pre izlaska na tržište, pa je obično dubljeg i ozbiljnijeg karaktera.
- IGT ne znači lošije vino. Mnogi vinari ga koriste kada rade izvan strogih pravila apelacije, a Bolgheri IGT koji ćete upoznati niže dobar je primer.
Kada ste u nedoumici, pitajte nas za sortu i stil. To je brži put do prave boce nego čitanje svakog sitnog slova na kontraetiketi.
Sardinija: sunce, mistral i porodična priča
Sardinija je ostrvo gde vetar pravi razliku. Mistralni vetrovi važni su za sazrevanje sardinijskih vina, a lokalne sorte ovde ne žive kao egzotika, već kao svakodnevica. Jedno ime koje to najlepše priča jeste Argiolas, porodična vinarija u trećoj generaciji. Osnivač Antonio Argiolas, njegovi sinovi Franco i Giuseppe i unuci Valentina, Francesca i Antonio vode je s naglaskom na lokalne sorte i održivost.
Iz Argiolasa u našoj ponudi izdvajamo nekoliko etiketa:
- Turriga se opisuje kao najprestižnije vino sa Sardinije. Prvi put je flaširana 1991. iz berbe 1988, među prvim flaširanim vinima ostrva koja su izvezena. U čaši donosi bogate, začinjene note maline, a povremeno i tonove paradajza. Odlična je uz steak ili gulaš od divljači, kada želite da večera dobije svečan ton.
- Senes je stilska alternativa vinu Korem. Za njega se kaže da ima balans koji se vremenom poboljšava, pa je lep izbor za one koji vole da bocu sačuvaju i prate kako se razvija.
- Korem Bovale vas vodi kroz mediteranski bor, divlje cveće i kupine. Uz jagnjetinu ispod sača ili teletinu sa suvom smokvom pokazuje se u punom sjaju.
- Costamolino, Is i Serra Lori upotpunjuju sardinijsku priču vinarije Argiolas i dobar su način da upoznate njen stil sa više strana.
Ako je ovo vaše prvo sardinijsko vino, Korem je topla polazna tačka. Turrigu ostavite za veče koje želite da zapamtite.
Toskana: Chianti Classico i Bolgheri
Toskana je mesto gde vino i trpeza idu ruku pod ruku. Tenute Rossetti svoju filozofiju sažimaju rečenicom „Umetnost vina, duša Toskane“, a Poggio Civetta Chianti Classico DOCG Riserva 2017 lepo je pokazuje. U čaši ćete naći trešnje, šljive i ribizle, uz zemljane note i miris ljuštene kože. Vino je punog tela, a tanini su čvrsti, pa traži hranu koja ima šta da mu kaže: sveže testenine, jagnjetinu ili zrele sireve.
U ponudi je i Linda Bolgheri IGT, još jedno toskansko ime koje pokazuje da se Toskana ne završava u Chiantiju. Bolgheri je upravo onaj slučaj o kome smo govorili kod etikete: oznaka IGT ne umanjuje interesantnost vina, samo vam kaže kojim pravilima je nastalo.
Chianti Classico odabrali biste za nedeljni ručak sa društvom koje voli da priča uz sto. Bolgheri je za priliku kada želite da otkrijete nešto što nije svakodnevno.
Puglia i jug: sunčani Primitivo
Na petu Italije, u Salentu, sunce radi najvažniji posao. Manduria i Salento najpoznatije su apelacije za sortu Primitivo, a Ritardatario Primitivo di Manduria dolazi iz vinarije u mestu Sava. Ime mu potiče od kasne berbe, jer reč „ritardatario“ znači „zakasneli“. Boja je rubin, aroma ide ka trešnji i kupini, a vino sazreva šest do osam meseci u buradima.
Od Puglije vam preporučujemo još dve boce:
- Imperio LXXIV Primitivo di Manduria DOP za one koji žele da isti region vide kroz drugi rukopis.
- Poggio Passano Primitivo Puglia kao pristupačan način da sortu probate na širem, regionalnom nivou.
Iz Basilicate, još južnije, stiže Pipoli Bianco. Ako mislite da je jug Italije samo za crvena vina, ovo je belo iznenađenje koje vredi otkriti.
Primitivo je prirodno društvo roštilju, crvenom mesu i sirevima, i voli opuštene sofre na kojima se hrana deli.
Koju bocu za koju priliku
Ako vam je potrebna brza orijentacija, evo kako bismo vas usmerili:
- Poklon za posebnu priliku: Turriga iz Argiolasa, boca s pričom i prestižom.
- Večera sa testeninom ili jagnjetinom: Poggio Civetta Chianti Classico Riserva.
- Roštilj s prijateljima: Primitivo di Manduria, bilo Ritardatario ili Imperio LXXIV.
- Radoznalo istraživanje: Korem Bovale s Sardinije ili Pipoli Bianco iz Basilicate.
- Vino za čuvanje i praćenje razvoja: Senes.
Aktuelnu ponudu, cene i raspoloživost godišta proverite u pregledu proizvoda ispod ili u radnji, jer se stanje menja.
Uparivanje i serviranje bez komplikovanja
Dobra hrana dodatno podiže svako vino. Od onoga što smo vam već opisali, pravila su jednostavna: punija i začinjenija crvena vina, kakva je Turriga, traže steak ili divljač. Korem voli jagnjetinu i teletinu s voćnim dodacima. Chianti Classico prija uz testenine i sireve, a Primitivo uz roštilj.
Što se tiče serviranja, temperatura serviranja često pravi razliku. Crvena italijanska vina nije dobro služiti sobne temperature u toploj prostoriji, pa ih ohladite na oko 16 do 18 stepeni, a belo kakvo je Pipoli Bianco servirajte hladnije. Ako je boca mlada i snažna, otvorite je pola sata ranije da dobije vazduh.
Kako da probate pre nego što kupite
Najlepši način da upoznate vino jeste da ga probate uz priču. U Vinoteci i Baru Svetski Putnik u Beogradu možete razgovarati sa domaćinom, pitati za sortu, poreklo i karakter, i dobiti ličnu preporuku prema hrani i prilici. Degustacije su nam omiljeni deo posla, jer se tu rađaju nova otkrića.
Kada više volite da birate iz fotelje, na vinotekaibar.rs svaka etiketa ima odeljke o vinariji i sorti grožđa, kao i predlog uparivanja pod nazivom Gastrofilozof. Prodaja alkohola je namenjena isključivo punoletnim osobama (18+), a uživanje u vinu najlepše je kada je umereno i odgovorno.
Italija se otkriva korak po korak
Ne morate odmah da poznajete svih dvadeset regiona. Izaberite jedno odredište, jednu sortu i jedno veče, pa pustite da vas radoznalost vodi dalje. Sardinija, Toskana i Puglia dobar su prvi krug, a svaka od njih ostavlja drugačiji trag u čaši.
Kada ne znate odakle da krenete, svratite do nas ili pogledajte ponudu na vinotekaibar.rs. Ispričaćemo vam odakle boca dolazi i uz šta će vam najviše prijati.