Merlot vino: vodič kroz drugu najpopularniju sortu na svetu
Ima nešto smirujuće u čaši dobrog merlota. Nije zahtevan, ne traži da mu se klanjate, ali ume da vas iznenadi slojevima ukusa kad mu posvetite pažnju. Ako ste nekada stajali pred policom u vinoteci i tražili crveno vino koje je „sigurna karta“ za veče, verovatno ste barem jednom posegnuli za merlotom, čak i ako niste znali sve o njemu. To je vino koje se ne pravi važno, a ipak nosi jednu od najdužih i najlepših vinskih priča u istoriji Bordoa.
U ovom tekstu prolazimo kroz poreklo merlota, način na koji prepoznajete njegov karakter u čaši, razloge zbog kojih je osvojio vinograde širom sveta i Srbije, kao i praktične savete za uparivanje sa hranom. Na kraju ćemo se zadržati i na etiketama koje možete probati u Vinoteka i Bar, od makedonskog Tikveša do bordoških vinograda porodice Lurton i moldavskog Purcarija.
Šta ćete naučiti iz ovog teksta
Pre nego što zaronimo u detalje, evo kratkog pregleda onoga što vas čeka: odakle merlot potiče i kako je genetski povezan sa drugim poznatim sortama, koji mirisi i ukusi ga definišu u zavisnosti od klime i stila vinifikacije, zašto je postao druga najsađenija sorta crvenog grožđa na planeti, kakvu ulogu igra u srpskim vinogradima od Negotinske Krajine do Šumadije, i, konačno, kako da ga uparite sa hranom bez mnogo razmišljanja. Na samom kraju dodajemo i pregled merlot vina koja trenutno možete pronaći u našoj ponudi.
Šta je merlot i odakle dolazi
Merlot vino nosi ime koje zvuči poetično, i to nije slučajno. Naziv potiče od francuske reči „merle“, što znači kos, crna pevačica čiji kljun podseća na tamnoplavu boju bobica ove sorte, a neki istoričari smatraju da je ime nastalo jer su kosovi navodno rado brali zrele bobice sa loze. Prvi pomen sorte pod nazivom „Merlau“ zabeležen je 1784. godine u zapisima jednog bordoškog zvaničnika koji je opisivao vina Liburnais, dok se sam naziv „Merlot“ prvi put javlja tek 1824. godine u tekstu o vinima Medoka.
Ono što retko ko zna, a što otkriva zašto merlot ima toliko prijatan i pristupačan karakter, jeste njegovo genetsko poreklo. Analize DNK potvrdile su da je merlot prirodni ukrštaj sorte Cabernet Franc kao oca i skoro izumrle sorte Magdeleine Noire des Charentes kao majke, čije su loze pronađene u Bretanji i regionu Poatu-Šarant. Ta veza čini merlot polubratom Cabernet Sauvignon-a, Malbeca i Karmenera, sve sorte koje deli srodstvo preko Cabernet Franc-a. Zato merlot i cabernet sauvignon često deluju kao prirodni partneri u kupažama, jer dolaze iz iste porodice, samo su razvili različite karaktere.
Domovina merlota je jugozapadna Francuska, tačnije region Bordo, gde je vremenom postao dominantna crvena sorta. Danas čini oko 60% zasada u apelaciji Bordo AOP, sa posebno jakom prisutnošću na desnoj obali reke Dordonj, u regionima Sen-Emilion, Pomerol i Fronsak, gde glinovito-krečnjačko tlo daje vinu punoću i mekoću po kojoj je poznat.
Image credit: Wikimedia Commons.
Kako prepoznati merlot u čaši
Kada nalijete merlot vino u čašu, prva stvar koju primetite je boja: rubin crvena, ponekad sa ljubičastim odsjajem kod mlađih vina. Mirisi koji dominiraju su šljiva, crna trešnja i kupina, često upotpunjeni notama vanile, čokolade i blagih začina ako je vino odležalo u hrastovim bačvama. Ove arome nisu slučajne, one su potpis sorte koji prepoznajete čak i kada probate merlot iz potpuno različitih vinskih regija.
Tekstura je ono što merlot čini posebno prijatnim za piće. Tanini su srednje izraženi i mekani, što znači da vino klizi preko jezika bez agresivne trpkosti koju ponekad osećate kod mladog cabernet sauvignona. Upravo zbog te zaokruženosti, merlot se često opisuje kao vino koje je „lako za piće“, ali ta lakoća ne znači jednostavnost, već pristupačnost koja ne isključuje kompleksnost.
Vredno je znati da postoje dva osnovna stila merlota, i razumevanje te razlike pomaže vam da birate vino prema prilici. Tradicionalni bordoški stil nastaje ranijom berbom koja čuva svežinu kiselina, pa dobijate vino srednje punine sa umerenim alkoholom, aromama crvenog voća kao malina i jagoda, a ponekad i blagim lisnatim notama. Nasuprot tome, internacionalni stil karakterističan za Novi svet vinarstva podrazumeva kasniju berbu radi potpune fiziološke zrelosti, što daje tamnija, gušća vina intenzivne purpurne boje, punijeg tela, višeg alkohola i baršunastih tanina sa notama šljive i kupine.
Klima takođe ostavlja jasan trag na aromatičnom profilu. U hladnijim regionima merlot razvija arome jagode, crvenih bobica, cedra i duvana, u umerenoj klimi dominiraju kupina i crna trešnja, dok vina iz toplijih regiona često podsećaju na voćni kolač i čokoladu. Ova osetljivost na klimu jedan je od razloga zašto merlot vina iz Makedonije, Moldavije ili Francuske mogu imati potpuno različit karakter, iako potiču od iste sorte.
Zašto je merlot tako popularan
Brojke govore mnogo o razlozima za popularnost ove sorte. Prema podacima Međunarodne organizacije za vino i lozu, merlot zauzima oko 266.000 hektara vinograda širom sveta, što ga svrstava na drugo mesto među najsađenijim sortama crvenog grožđa, odmah iza cabernet sauvignona sa 340.000 hektara. Sama Francuska drži oko 115.000 hektara pod merlotom, što je gotovo 43% ukupne svetske površine posvećene ovoj sorti.
Razlozi za takvu ekspanziju su i praktični i senzorni. Merlot vino rano sazreva, otpornije je na hladnije uslove od nekih drugih crvenih sorti i daje pouzdan prinos, što ga čini omiljenim izborom vinogradara. U kupažama, merlot ima ulogu koja se retko ističe, ali je suštinska: on omekšava strože i trpkije sorte kao cabernet sauvignon, dodajući okruglost i voćnost koja balansira celu kompoziciju. Zato ćete merlot često pronaći kao sastojak kupaža, a ne samo kao samostalnu sortu.
Kada govorimo o prestižu, nemoguće je zaobići Šato Petrus, jedno od najskupljih vina na svetu, čija je kupaža dominantno sačinjena od merlota, sa udelom od oko 95%, uz mali dodatak cabernet franca. Ova činjenica sama po sebi razbija predrasudu da je merlot „jednostavna“ sorta rezervisana samo za svakodnevno piće, jer isti grožđani soj koji čini pristupačna vina takođe stoji iza jedne od najcenjenijih flaša na planeti.
Merlot u Srbiji i na Balkanu
Merlot nije stranac u srpskim vinogradima, naprotiv, čini oko 9% od ukupnih 19.973 hektara pod vinovom lozom u Srbiji, deleći to mesto sa cabernet sauvignonom, odmah iza graševine koja drži 14%. Sa oko 450 registrovanih proizvođača vina i godišnjom proizvodnjom od približno 30 miliona litara, srpsko vinarstvo je dovoljno raznovrsno da merlot pronađe svoje mesto od Negotinske Krajine do Šumadije.
Zanimljivo je da se merlot u Šumadiji odomaćio do te mere da ga lokalni proizvođači opisuju kao „brend Šumadije“, region gde su uslovi tla i klime pogodni za razvoj punog, zaokruženog karaktera sorte. Sa druge strane, u Negotinskoj Krajini, vinarija Tri Oraha zasadila je merlot na nadmorskoj visini od 270 metara koristeći srpski klonski materijal iz Drenova, dokazujući da se sorta prilagođava i planinskijim terenima istočne Srbije.
Image credit: Wikimedia Commons.
Ono što merlot čini posebno interesantnim na Balkanu jeste njegova dvostruka uloga, kao samostalna sorta i kao partner u kupažama. Primer je Draganić Cavalier Cuvee, koji se smatra prvim srpskim „Super Toskancem“, kupažom sangioveza, merlota i cabernet sauvignona koja spaja italijansku filozofiju sa domaćim terroir-om. Slično tome, Čukundeda Matijašević kombinuje merlot sa prokupcem, autohtonom srpskom sortom, stvarajući vino koje povezuje internacionalni karakter merlota sa tradicijom domaćih vinograda.
Uparivanje hrane i merlot vina
Jedna od najvećih prednosti merlota je njegova fleksibilnost za stolom. Zbog srednje izraženih tanina i voćne okruglosti, ovo vino se lako prilagođava širokom spektru jela, što ga čini pouzdanim izborom kada niste sigurni šta drugi gosti planiraju da jedu.
Za crveno meso, merlot se odlično slaže sa govedinom, jagnjetinom, svinjetinom i divljači, gde tanini vina prate bogatstvo mesa bez da ga nadjačaju. Pečena piletina i ćuretina takođe pronalaze prirodnog partnera u merlotu, posebno kada su pripremljene sa začinima poput ruzmarina koji rezonira sa notama vina.
Testenina sa umacima na bazi paradajza, poput bolonjeze ili lazanje, predstavlja klasičnu kombinaciju, jer kiselost paradajza balansira voćnost vina, dok sirevi srednje čvrstine kao gauda, čedar, brie i camembert nude kremastu teksturu koja se lepo nadograđuje na baršunaste tanine merlota. Ako pripremate pizzu, roštilj sa povrćem ili rizoto sa pečurkama, merlot će se prirodno uklopiti, jer umami note pečuraka i dimljeni ukusi roštilja pronalaze zajednički jezik sa voćnim i začinskim tonovima vina.
Image credit: Wikimedia Commons.
Preporučena temperatura serviranja je između 16 i 18 stepeni, što je toplije od sobne temperature u letnjim mesecima, pa ako čuvate vino na policama kod kuće, dobro je ohladiti ga nekoliko minuta pre serviranja tokom toplijih dana. Ova temperatura omogućava vinu da otvori arome bez da alkohol postane previše primetan na nepcu.
Merlot vina koja možete probati u Vinoteka i Bar
Naša ponuda merlot vina putuje kroz nekoliko vinskih regija, od makedonskog Tikveša do francuskog Bordoa i moldavskog Purcarija, a svaka etiketa nosi svoju priču.
Luda Mara Merlot dolazi iz vinarije Tikveš, osnovane 1885. godine i jedne od najstarijih i najprestižnijih na Balkanu. Ovo stoprocentno merlot vino nudi arome kupine, trešnje i šljive, upotpunjene notama vanile, čokolade i začina, uz srednje do puno telo i mekane tanine koji ga čine odličnim pratiocem pečene piletine, testenine bolonjeze ili rizota sa pečurkama.
André Lurton BlaBla Merlot stiže direktno iz Bordoa, iz vinograda porodice Lurton koja poseduje Šato Bonet od 1897. godine i koja je igrala značajnu ulogu u stvaranju apelacije Pesak-Leonjan. Ovo vino ima rubin crvenu boju sa ljubičastim odsjajima, arome zrele trešnje, maline i crvenih bobica, uz mekane, baršunaste tanine idealne za testeninu sa paradajz sosom, burgere ili pečeno meso.
Merlot de Purcari dolazi iz istoimene vinarije osnovane 1827. godine u južnoj Moldaviji, između Karpata i Crnog mora, vinarije čije je Negru de Purcari navodno bilo omiljeno vino kraljice Elizabete II i koja je danas najnagrađivanija vinarija iz centralne i istočne Evrope. Ovo suvo crveno vino krije duboku rubin boju, arome zrele šljive, tamnih bobica, crne čokolade i vanile, sa svilenkastim taninima koji čine završnicu posebno prijatnom.
Za one koji traže bordoške kupaže, André Lurton BB de Barbe Blanche spaja merlot sa cabernet francom i cabernet sauvignonom iz vinograda Šato Barb Blanš, donoseći arome crne trešnje, šljive, kupine, vanile i tostiranog hrasta, dok André Lurton Château de Rochemorin Rouge kombinuje merlot, cabernet sauvignon i petit verdot, odležavajući 12 meseci u francuskom hrastu za dodatnu slojevitost.
Domaće kupaže takođe zaslužuju pažnju: Draganić Cavalier Cuvee kao prvi srpski „Super Toskanac“ spaja sangiovez, merlot i cabernet sauvignon, Čukundeda Matijašević kombinuje merlot sa prokupcem za jedinstven domaći karakter, dok Erdevik Marlon Delon donosi kupažu od 80% cabernet sauvignona i 20% merlota, gde merlot igra ulogu koju najbolje poznaje, omekšavanja i zaokruživanja robusnijeg partnera.
Gastrofilozof savet za izbor merlota
Kada birate merlot vino, najbolje je poći od prilike, a ne od pritiska da pronađete „savršenu“ etiketu. Za opušteno veče uz testeninu ili pečenu piletinu, posegnite za lakšim, voćnijim stilom kao što je Luda Mara ili BlaBla Merlot. Za posebnu priliku ili poklon, Merlot de Purcari ili neka od bordoških kupaža porodice Lurton donose dodatnu dubinu i priču o poreklu koja čini trenutak posebnim.
Merlot je vino koje ne traži od vas da budete stručnjak, samo da budete otvoreni za istraživanje. Bilo da tražite svakodnevnog saputnika za večeru ili flašu koja nosi priču o Bordou, Tikvešu ili Moldaviji, u Vinoteka i Bar Svetski Putnik pronaći ćete etiketu koja odgovara trenutku, uz preporuku nekoga ko poznaje put od vinograda do vaše čaše.
