Chardonnay Radovanović

Radovanović Chardonnay / Chardonnay karakteriše blistava zlatna boja i buke primamljivih aroma. Sadrži note zelene jabuke, kruške i citrusa, upotpunjene suptilnim notama vanile i putera od pažljivog starenja hrasta. Ovo vino postiže savršenu ravnotežu između voćnosti i složenosti, pokazujući kremastu teksturu i oštar, osvežavajući završetak.

Chardonnay vinarije Radovanović divan je izraz posvećenosti vinarije proizvodnji vina koja odražavaju jedinstven terroar Srbije, nudeći dubinu i eleganciju u svakoj boci.

O vinariji

Osnovana 1990. godine od strane Miodraga Radovanovića, vinarija Radovanović se brzo etablirala kao jedno od vodećih imena srpskog vinarstva.

Smeštena u srcu šumadijskog vinskog regiona, vinarija koristi idealne uslove za razvoj vinogradarstva u regionu, uključujući povoljnu klimu i raznovrsnost zemljišta, gajeći međunarodne i domaće sorte grožđa, uključujući kaberne sovinjon, merlo, šardone i sovinjon blan, kao i autohtoni prokupac.

Iako relativno mlada, Vinarija Radovanović je svojom posvećenošću kvalitetu i inovacijama izvršila značajan uticaj na srpsku vinsku scenu. Vina su im poznata po svojoj ravnoteži, složenosti i eleganciji, što je uticalo na njihov status u regionu.

O sorti grožđa

Chardonnay je sorta grožđa prepoznatljiva po tome što se koristi u proizvodnji belog vina. Potiče iz Burgundije (Istočna Francuska), ali se danas uzgaja širom sveta. Ova sorta grožđa veoma voli hrastovu burad. Čak do te mere da ona postaje ključna u definisanju prepoznatljivog ukusa chardonnay vina. Kada odleži u hrastovim buradima, ova sorta grožđa dobija ukus prožen vanilom, začinima, blagom tostiranošću.

Nijanse ukusa vina proizvedenog od sorte chardonnay zavisiće i od regije u kojoj se sama sorta uzgaja. U toplijim regijama dominiraće citrusni, nešto slađi ukusi, dok će vina proizvedena oblastima sa hladnijom klimom naginjati ka kiselkastijim, mineralnijim ukusima.

Gastrofilozof

Svestranost Chardonneya vinarije Radovanović čini ga fantastičnim saputnikom za razna jela. Izuzetno se dobro slaže sa živinom, kao što je pečena piletina ili ćuretina, i morskim plodovima, uključujući lososa i jastoga na žaru. Kiselost i kremasta tekstura vina takođe ga čine odličnim za jela od kremastih testenina, rižota i mekih sireva kao što su Bri i Camembert. Za one koji su za uparivanje uz malo avanturističkog duha, preporuka bi bila da ga probaju sa jelima koja sadrže zemljane pečurke ili blagi kari, gde njeni ukusi mogu da zasijaju i obrok podignu na daleko viši nivo.